Kad je vani pljusak najradije sam unutra doma, u suhome i toplome. Sanjarim kako bih napravio kiÅ¡ne fotografije. A nemam nij jedne do sada, iako stalno nosim aparat sa sobom. Sanjarim i kako pri tom ne bih pokisnuo. Nažalost te dvije stvari: suho i kiÅ¡a, ne idu skupa. A teÅ¡ko je i fotografsku opremu saÄuvati od vlage, vode.
Eto mi se pružila prilika da proživim takav san. Zatekao sam se vani po pljusku i sa fotoaparatom. Mogao sam ostati pod okriljem suhog zaklona. Mogao sam se skloniti u ili na neko suho mjesto i ovlažiti samo grlo neÄim toplim, pa Äak i hladnim, promatrati i sluÅ¡ati kiÅ¡u iz sigurna zaklona. Izabrao sam ono drugo: kiÅ¡obran u jednu ruku, aparat u drugu, pomalo se služeći nekim manjim zaklonima za najvećeg pljuska, slikavao sam odreda sve Å¡ta mi se naÅ¡lo na putu od palaÄe Bajamonti-DeÅ¡ković na Rivi, preko Marmontove, Pjace i Peristila do Stare Slobodne. Nisam mogao u takvim uvjetima troÅ¡iti puno vremena na kadriranje, podeÅ¡avanje parametara na aparatu (a nije to mali kompakt). Za najvećeg pljuska bilo kakvo podeÅ¡avanje je bilo skoro pa nemoguće, jer sam morao paziti na opremu, a uvjeti su se pogorÅ¡avali, svjetla bilo puno manje. Bilo je to doba sumraka, Sunce je već zaÅ¡lo za tamnim oblacima. Na kraju sam popriliÄno pokisao i ja, a i aparat se popriliÄno namoÄio. Å to se mene tiÄe, isplatilo se.
Slijedi dio splitskih slika za kiše.
Blagi, nadam se da si proÅ¡ao bez prehlade. Nikad nisam volio kiÅ¡u, pa ni mokre gradske ulice, a pogotovo ne mokre noge nakon pljuska. Tek, gledajući tvoje fotke priznajem: ja Split “ispod lumbrele” nikad nisam pravo ni vidio!
Koji dan kasnije osjetio sam slabost. Jedan lekadol, malo Äaja i gotovo. :)
Da bi promijenio svoj standardni pogled na svijet moraÅ¡ kupiti fotoaparat … i strasno voliti slikavati. :)