Oda spliskoj vodi

Metar kubni splitske vode
u mjerilu jedan naprama dvadeset

U Zagrebu san jedanput čuja kako splićani tražidu od svojih doli koji dolazidu gori da in donesedu demejanu, ali ne vina, nego splitske vode. Ili je sami nosidu kad se vraćaju gori. I nije mi to bilo čudno čuti jerbo je doista ta voda lipa okusa. To san čuja prije nego su počele harat ove zločinačke sparine protiv kojih se borin s bočicon ili nike vode ili ladnega čaja. Ali doma ne kupujen vodu u boce, nego pijen onu iz špine (ne bas puno i često). Samo malo pustin da projde ona prva ustajala kolicina ili oden u kupatilo di uglavnom odma toči ona friška. Liči i usrid užegla zvizdana kad ne znaš šta ćeš sa sobon i kako stat na kraj muci znojenja.Coca cola se pravi od te vode, samo mi nije jasno kako uspiju sačuvati svoj standardni ukus uz našu lipu vodu. Ne znan kakva je Coca cola od druge vode, ali siguro triba jaka kemija da satare okus ove vode.
Stara alkoholičarska kaže ‘da je voda dobra ne bi je vadili iz kolina’, ali to se za ovu vodu ne važi. Ja se napijen cilega vina (griota je ubijat vino s vodon, a zločin sa mineralnon ili onin Donaton groznega okusa), a ako san žedan vode se napijen posebno. Nek se oni bućkuriÅ¡aju doli, a ja volin da mi kroz grlo lizedu izvorni okusi.

Dioklecijan je tu vodu troÅ¡ija u ogromnin količinan – nigdir san pročita da je njegov akvadukt ima kapacitet za 150 ijad judi! Taj je akvadut svitsko čudo, ali se mi prema njemu ponaÅ¡amo ka da je obični bovan.

Kvragu opet san uliza u negativne vode, boje da prikinen dok san još dobre voje i ne razvodnin ovo lipe vode. I iden se s posebnin užitkon napit čašu vode iz kupatila. Nisan odavno. Živili.

Kapja spliske vode

Aj kvragu, prolija san se po sebi i ovin ča pišen!