Osnovni problem Splita je mala peÅ¡karija. Nije mi jasno kako nitko od nadležnih ne vidi da je za ovoliki grad peÅ¡karija frustrirajuće mala. I tako umisto da se ljudi iÅ¡vogaju na peÅ¡kariji tamo se uspiju samo Å¡nervati. Evo danas npr. okupirali su Hloverkin Kontakt i pretvorili je u veliku peÅ¡kariju. Svi koji su bili na toj prostranoj peÅ¡kariji su se iÅ¡vogali i otiÅ¡li doma mirni. Jedino Å¡ta ih je bilo malo. Svak je vika koliko je moga dok mu ne bi ponestalo zraka pa bi malo sa strane se izdiha i ponovno izvika. Na banke Hloverkine peÅ¡karije stavili su sve Å¡ta in je stalo u kaÅ¡etu: škrpine ka nokat, kozice, glavoÄe, ciple od Ine, arbuniće sa govnare, sve sitna riba, a napuhali je da izgleda krupna.  Riba stara, smrdi do neba, buljave oÄi, a baje se prave ka da vonjaju po friÅ¡kini. Uvaljuju nan, viÄu: navali narode, u susida je smrdljiva, moja je friÅ¡ka. A onu lipu ribu držidu ispod banka. Kad bi ih ko provalija, pa nisu mogli uteć, navalili bi na bidna Äovika, da in je podvalija, da mu smrdidu noge.
Ima bit da je niko za ove rekonstrukcije rive spojija cijev od govnare kontra pa smo se sad zatrpali svin našin govnima koja smo gurali ispod mora. I sad nan smrdi do neba.
Kako se grad može falit da je mediteranski, kad ima tako malu peškariju?
Neznan, bia san nekidan na peÅ¡kariju… dosta je civilizirano izgledala. Moguće da je i peÅ¡karija uÅ¡la u 21 stoljeće?
Mislin da si krivo proÄita post. Kao prvo, spomenija sam veliÄinu: stvarna peÅ¡karija je mala za grad veliÄine Splita. A drugo, to je bila parabola na istupe nekih glavonja i na meÄ‘usobnu njihovu komunikaciju, pogotovo u Hloverkinoj emisiji u kojoj su se suÄelili. SliÄnu je atmosferu i Kerum stvorija u svom solo stand-up nastupu. To jest dio splitskoga kolorita i Å¡uga, ali uz takvu atmosferu Split neće naprid.
Ma dobro san ja proÄita i razumia, tia san samo reć da je i peÅ¡karija dosegla stupanj civliziranosti koji javne liÄnosti grada Splita nisu u stanju osigurat ni na javnoj televiziji ni na radiju.
OćeÅ¡ reć da je “peÅ¡karija” drugdje. Pustija san Kerumov intervju Äoviku koji ga dobro zna i skanjiva se kakav mu je izriÄaj. Svaki put kad bi ovaj izgovorija ‘kokoÅ¡ari’ Äovika bi Å¡trenculo. Jedan drugi se smija do neba. Da nisu miljarde u pitanju, Äovik bi reka da govori redikul. I eto njega za gradonaÄelnika. I sad kad se raskokoÅ¡arija glasine o njegovom porijeklu imovine sve su glasnije i sve konkretnije.