Peškarija

Peškarija je ogledalo primorskih mista, navika primoraca. Osim onih koji sami love i ulove, ostali traže jeftin bokunić ukusne spize na pazaru i peškariji. I najjeftinija friška riba uz malo blitve pruža užitak. Ne triba puno začina. Poslovično riba se mora kupat triput: najprije u obilju mora, pa u obilju ulja i na kraju u obilju vina.

Stariji svit bez posla, penzijoneri, svratit će svako jutro na peškariju u potrazi za jeftinin obrokon. Ovisno o vrimenu na peškariji zna bit izobilje, a onda i cinije. Za ružna vrimena ni ribari se ne volu topiti, a ni riba se ne otima za popet u ribaricu, uletit u mrižu, pa je ponuda na peškariji siromaška, a cine skaču. Šetaju ljudi od banka do banka, pa pitaju, pipaju. Najčešće ne kupu ništa ali se napričaju sa prodavačima, uglavnon prodavačicama, prijateljima i poznanicima. Mnogi zaposleni u trku, ili za marende, volu usput proć priko peškarije ne bi li naletili na ponudu koju se ne da odbiti. Mlađi đir ne stigne povirit na peškariju jer se, u vrime kad je najbolja ponuda, odmaraju od naporne noći.

O pripoznavanju friške ribe postoje razne legende. Istina je da se riba lako usmrdi i da je osjetljiva na temperature koje su u nas relativno visoke. Stoga se ulovljena riba odma stavlja u led i ukoči se. A kad dulje stoji pogled joj se zamuti.

Vonj friÅ¡kine nije za svakoga, vonj usmrÄ‘ene ribe nije ni za koga. Mediteranska ugodna klima diktira prehranu. Nima potribe jist teÅ¡ku spizu kad je veći dil godine ugodno za živit u malo robe, pa i zimi se uz more more skinit u kratke rukave. Malo blitve i frigane srdele su siromaÅ¡ka spiza za bogove. Ljudi iz unutraÅ¡njosti ne volu ribu jer in je to prelagana spiza, a i teÅ¡ko in je čistit kosti. U vojsci bi se uvik najoja kad bi trevila riba ra obid – puno ljudi je nije tilo njanka uzet na pjat. Ja bi po repete. Bile su lokarde s restanin krumpiron.

Zašto je teško u primorskim mistima naletit u restoranima ili fast foodovima na jeftin riblji obrok? Npr. na marendu od gavuna i girica? A na svakon kantunu morete naletit na hamburger, ćevap, jol travnički, jol sarajevski. I gyrosa i kebaba ima posvuda. Al girice u škartoc teško i nikako.

Ni peškarije nisu ka nekad. Evo su današnje prepune štipunica.

Slike posvećujen prijatelju Bebiju kojemu je životni san poslikati peškariju. Jadan živi u unutrašnjosti, na obroncima Velega Varoša, pa mu je teško žrtvovat komadić sna.

Zvuci peškarije:

Preuzmite:

  Zvuci peskarije.mp3 (613.7 KiB, 470 preuzimanja)

Preuzmite:

  Zvuci peskarije 2.mp3 (843.5 KiB, 365 preuzimanja)