U Splitu ima svakakve živine. ÄŒak i tovara san nedavno trefija i slika (na Žnjanu), ali konji su odavno nestali. Konji s karima od Äijeg koÄenja se dizala kosa na glavi, ali njihov kas je napolitanska pisma spram ovih danaÅ¡njih konja metalik, pogotovo prdekavaca. ÄŒovik se zaželi starih zvukova. I kad san Äuja da će se po Rivi proÅ¡etati lipicaneri pokrenija san se iz zimske letargije i spustija se ugrad. ÄŒini se da je reklame bilo i u drugim medijima jer se na Rivi skupilo popriliÄno svita. A i vrime je bilo na strani konja (mislin na Lipicanere stradale u domovinskom ratu i zarobljeniÅ¡tvu, a ne nike druge): sunce usrid zime, i podnevna gužve na Rivi. Ritko san na Rivi i, da ne griÅ¡in duÅ¡u, neću reć da odavno nije bilo takve gužve na tom mistu.
Iznenadija san se i organizacijon. Bila je priredba s kojon se tilo pomoć oživljavanju te zanimljive ergele sa lipin konjima. Pravi šušur kakvih bi tribalo bit više u gradu ovakve klime. Evo letka za pomoć Lipicanerima:
Par slika za ilustraciju:
Podsjećanje na nova dobra vrimena:
Kantun od usporedbi:
