blagi

Uz jučer objavljene slike, kao i one koje možete očekivati uskoro ide i tekst objavljen na forumu Splitske liposti sitea Građanske inicijative za Split:

Nisam odavno prošeta s fotoaparaton i odlučija san se počastiti jednon šetnjon po susidstvu: Mertojak, Žnjan i Trstenik, u krug uzmore, pa doma. Za naći nove friži. Puno je friži iz centra Splita pa ispada da je vamo na Split 3, 4, 5 itd. sve u redu. Moremo se valjda i mi pofalit sa svojin frižima. I krenen ja, iskat okolo motive friži. Svi su mi se učinili obični, mali i nezanimljivi. Kante smeća, šporkica posvud, neobrađene i zaresle ledine. Onda mi je za oko zapeja park na Mertojaku između Doverske i Odeske. Prvi jesenji dani, mišani zeleni, žuti i smeđi koluri, žuti grozdi na palman, lipi mertojaški potok žubori, lipi parkić, prirodan, skroman.

Tribalo bi ih posvud napraviti. Ne puno, ne skupo, samo malo uredit da bude čisto i uredno. Da možeš poslin ručka sa dicon doć na ljuljašku, oli sa susidon malo proćakulat o izborima. Stariji muški svit je za sebe izboksa i uredija boćališta i barakice za zaigrat na karte poslin obida. Ma mlađi svit, dica i ženske su uskraćene. Koja ljuljaška, tobogan, mrvu škaje, koja drvena klupica, bi dostajali. I počeja san škljocat, judi su me gledali ka ridikula, more bit i ka pedofila. I spustija san se na Žnjan. Priko prometne policijske koja osigurava prolaz autiman zabranjenon Braškon ceston, priko onih betonskih rugoba u svin duginin kolurima poslaganin u nekontriranin kombinacijan ružnega uz put do mora. Nisa škljoca osin jednog starog koji je omar do Policije palija smeće očišćeno sa zemje. Nisan okinija ni neuseljenu lipu novu trsteničku sportsku školsku dvoranu.

Na žnjanskoj obali iznenađenje. Još je plato onako pust i neuredan, ma su nasuli malo žala i plaže su boje. More bit da se na njima da i okupat. Mada za bodula to ni dovoljno dobro. Malo san okida prima padinama Mosora i prima Biokovu, vidilo se do dalekoga. Jedna za drugin se nižu padine, svaka u sve slabijoj nijansi zelene, prema sivoj. Figura i mirita da okinen po sto puti. Neke nove klupe, jednostavne, i tuševi, sve u plavoj boji.

Zaustavija san se i na jednoj od najstarijih plaža, lipa vala, ne znan joj ime, u koju su nasuli sitna žala i žutega sabuna. Poredali su i nike stine, pa smišno izgleda ka neki valobran za malu dicu. Niki su ljudi bosi ličili stopala. Bilo je pridveče, sunce iza oblaka. Skinija san i ja postole i smrdljive čarape i napravija đir po lipen sabunu, ličija noge, pra smrad i buku gradske vreve i strke za dionican. Malo je falilo da se nisan i svuka i cili se preporodija u more.  Okida san sve živo i mrtvo. I napunija karticu od gigabajta i jos rirervu od 32 megabajta. Tako malo triba za guštat.

U svojoj senilnosti zaboravija san po šta san iša i vratija san se doma bez friži. Opet nisan napravija posa. Ma iden ih zeznut i staviću malo spliske liposti, ne radi kontre da zamutin Inicijativu, nego da se čovik rekupera malo od ružnih stvari. Štufa se čovik, uvati ga depresija, crnjak šta bi reka mlađi đir. Kad si dobre voje i ružna stvar more prominit predznak na lipoj sliki. I dalje triba to ružno maknut i prolipšat, ma je čoviku lašje, ugodnije.

Ma recite i vi koju o kojoj spliskoj liposti. More bit da ima još poneka u vakvon velikon i staren mistu.

Da ne zaboravin. Od slika ča san ih napravija usput složija san par malih kolekcija. Sve će se nać na mon blogu, morete ih povirit na http://blog.blagi.net/. Sutra ako me nešto ne umete biće druga serija. Ako se sitin. Ako se ne sitin, podsitite me. Ako zapišen digdi zaboraviću di san zapisa.

Svi Splićani od danas mogu besplatno telefonirati u neograničenim količinama unutar gradske Metro mreže, najavio je gradonačelnik Zvonimir Puljić. Istaknuo je i kako je Split prvi u Hrvatskoj koji svojim građanima omogućava besplatan pristup gradskoj telekomunikacijskoj infrastrukturi. Projekt “Nula je nula” Grad Split provodi u suradnji s tvrtkom Magic Telekom iz Solina.

U sklopu programa “Nula je nula” Splićanima je unutar Metro mreže omogućeno korištenje Triple play usluge koja omogućuje da preko jednog priključka u stanu pristupaju internetu te besplatno koriste usluge telefoniranja i osam programa kabelske televizije. Usluga besplatnog pristupa internetu priprema se za jesen.

dalje… ‘Splićani dobivaju besplatno telefoniranje’ »

Jučer čitan u Večernjaku :

“01.06.2007 17:20
 
POGLAVARSTVO 
U Splitu se uvode turistički autobusi za razgledavanje grada
Autor Slavica Vuković “

Napokon nešto dobro u Splitu, pomislija sa: napokon nešto s čime se nekome izvan Splita možeš povaliti. To moran pročitati.

“SPLIT - Grad nema nikakav instrument kojim bi mogao riješiti problem kružnih taksija u Splitu i tako pomoći legalnim taksistima - rekao je splitski gradonačelnik Zvonimir Puljić, nakon današnje sjednice Gradskog poglavarstva.”

Ma neće biti baš da Grad nima nikakvi instrumenat za to. Drago mi je čut kao je Gradonačelnik izliza iz mišje rupe. Znači ima nešto puno lipo za reći. On se pojavi samo u takvin situacijan: ništo za uslikat, ništo za otvorit, ništo za prigrist, niku lipu ideju za objavit. Lipi moj i pametni gradonačelnik.

“- Mi nemamo načina to riješiti. Grad ne želi legalizirati kružne taksije, jer oni zapravo ne taksiraju već konkuriraju linijskom javnom prijevozniku “Prometu”. Uvođenje takve konkurencije je nezakonito, a nije nam ni u interesu - kaže Puljić.”
Ovdi san sta čitat i kad mi je krv suknula u glavu zadnja misal prin nego san pa u afan bila mi je da brojin do sto. To, i šta san odlučija prespavat do sutra, spasilo vas je od čitanja najgorih beštimji ovoga i onoga svita. dalje… ‘Splitsko sranje uma’ »

Pacijentica SR odbacila je transplantirane talijanske stolice. Talijanske stolice su pomno odabrali i nametnuli stručnjaci iako je na izgled SR rekla da to nije za nju. Organizam je transplantat odbio i sada je u komi. Od nosača koji su nemilice zabijeni u tijelo SR, tobože da je zaštite od znatiželjnika sa fotoaparatima, prijeti joj infekcija. Sada se stručnjaci vade da je SR preteška i da treba na dijetu. Već prije je SR odbacila transplantaciju kože, ali je stručnjaci nisu poslušali.

SR se u vrlo zapuštenom stanju podvrgla sveobuhvatnom kozmetičkom zahvatu. Stručnjaci su, na svoju ruku u toku zahvata i bez konzultacija sa SR, koja je bila pod narkozom i potpuno otvorena, odlučili primijeniti zahvate koji nisu unaprijed dogovoreni i odobreni. Malodobnost SR, tek joj je 17 stotina godina, ne dozvoljava nam otkrivanje točnog identiteta. Sumnja se i da je u toku zahvata višestruko silovana.

Glas Dalmacije:

Više od stotinu Splićanki i Splićana vagalo se u srijedu od 10 do 11 sati na Rivi, sudjelujući tako u akciji emisije „Sridom u sridu“ Radio Splita urednika i voditelja Jadrana Marinkovića, te reportera Vedrana Očašića.

Petereovo načelo, smišljeno za prilike zapadnih demokracija, glasi:

Čovjek napreduje do razine svoje nesposobnosti.

Misli se na posao u kojemu se zaposlenik uspinje u hijerarhiji poslova dok ne pređe prag svoje nesposobnosti. Tada više ne napreduje već se pomiče horizontalno na radna mjesta u kojima, svojom nesposobnošću, ne može izazvati preveliku štetu. Prvenstveno se ovo pravilo može primijeniti na administraciju, vlast na svim razinama.

Mi ne bi bili mi, tj. istočna civilizacija, Balkan, ili, kako si volimo tepati, pridajući si veliki značaj, na pragu civilizacija, kada ne bi sve prilagodili svojim mjerilima, sposobnostima i potrebama. U nas se, i nakon što se prijeđe prag nesposobnosti, napreduje.

Split je tako postao talac, dalje… ‘Perino pravilo: Čovik napreduje dok mu se hoće’ »

Osnovni problem Splita je mala peškarija. Nije mi jasno kako nitko od nadležnih ne vidi da je za ovoliki grad peškarija frustrirajuće mala. I tako umisto da se ljudi išvogaju na peškariji tamo se uspiju samo šnervati. Evo danas npr. okupirali su Hloverkin Kontakt i pretvorili je u veliku peškariju. Svi koji su bili na toj prostranoj peškariji su se išvogali i otišli doma mirni. Jedino šta ih je bilo malo. Svak je vika koliko je moga dok mu ne bi ponestalo zraka pa bi malo sa strane se izdiha i ponovno izvika. Na banke Hloverkine peškarije stavili su sve šta in je stalo u kašetu:  škrpine ka nokat, kozice, glavoče, ciple od Ine, arbuniće sa govnare, sve sitna riba, a napuhali je da  izgleda krupna.  Riba stara, smrdi do neba, buljave oči, a baje se prave ka da vonjaju po friškini. Uvaljuju nan, viču: navali narode, u susida je smrdljiva, moja je friška. A onu lipu ribu držidu ispod banka. Kad bi ih ko provalija, pa nisu mogli uteć, navalili bi na bidna čovika, da in je podvalija, da mu smrdidu noge.

Ima bit da je niko za ove rekonstrukcije rive spojija cijev od govnare kontra pa smo se sad zatrpali svin našin govnima koja smo gurali ispod mora. I sad nan smrdi do neba.

Kako se grad može falit da je mediteranski, kad ima tako malu peškariju?

Čini mi se da je ovi zvizdan na od zvizdana nežaštićenoj Rivi udrija nekim glavonjama u glavu. A kad glavonju boli glava onda boli i puno njih oko njega. Sve je počelo kada su velomišćani ignorirali Smojinu: ‘Neću politiku u svoju butigu!’. Siguro je Smoje mislija i na obrat poučka: ‘Neću svoju butigu u politiku!’. I kad su brice utrpali svoje butige u politiku, za očekivat je da će biti tarapane. Sad su se stvari zakuvale do vrenja i to sve ni iz čega: ankete o popularnosti biznismena.  Povod beznačajan, ali kad su pale velike riči očito su uzroci dublji. Krajnje je zanimljiv intervju Željka Keruma na Radio Dalmaciji. Vridi ga poslušati i kao biser dalmatinskog peškarijskog izražaja.

Kad je već Mrki spomenuo Split i to stari, sitija san se stare splitske rive. Već jednom je o tome u Splitu bilo drame, komedije i tragedije. Ne sićan se kad je to točno bilo (80-tih?) ali je bila strka zbog asfaltiranja. Pitanje je po koji je put jadna Riva silovana. Za sadašnjeg uređenja, otkriveni su ostaci stare rive iz dioklecijanovog i mletačkog doba.
dalje… ‘Splitska Riva’ »