Žnjanski krug fotoaparatom

      No Comments on Žnjanski krug fotoaparatom

Uz jučer objavljene slike, kao i one koje možete očekivati uskoro ide i tekst objavljen na forumu Splitske liposti sitea Građanske inicijative za Split:

Nisam odavno prošeta s fotoaparaton i odlučija san se počastiti jednon šetnjon po susidstvu: Mertojak, Žnjan i Trstenik, u krug uzmore, pa doma. Za naći nove friži. Puno je friži iz centra Splita pa ispada da je vamo na Split 3, 4, 5 itd. sve u redu. Moremo se valjda i mi pofalit sa svojin frižima. I krenen ja, iskat okolo motive friži. Svi su mi se učinili obični, mali i nezanimljivi. Kante smeća, šporkica posvud, neobrađene i zaresle ledine. Onda mi je za oko zapeja park na Mertojaku između Doverske i Odeske. Prvi jesenji dani, mišani zeleni, žuti i smeđi koluri, žuti grozdi na palman, lipi mertojaški potok žubori, lipi parkić, prirodan, skroman.

Tribalo bi ih posvud napraviti. Ne puno, ne skupo, samo malo uredit da bude čisto i uredno. Da možeš poslin ručka sa dicon doć na ljuljašku, oli sa susidon malo proćakulat o izborima. Stariji muški svit je za sebe izboksa i uredija boćališta i barakice za zaigrat na karte poslin obida. Ma mlađi svit, dica i ženske su uskraćene. Koja ljuljaška, tobogan, mrvu škaje, koja drvena klupica, bi dostajali. I počeja san škljocat, judi su me gledali ka ridikula, more bit i ka pedofila. I spustija san se na Žnjan. Priko prometne policijske koja osigurava prolaz autiman zabranjenon Braškon ceston, priko onih betonskih rugoba u svin duginin kolurima poslaganin u nekontriranin kombinacijan ružnega uz put do mora. Nisa škljoca osin jednog starog koji je omar do Policije palija smeće očišćeno sa zemje. Nisan okinija ni neuseljenu lipu novu trsteničku sportsku školsku dvoranu.

Na žnjanskoj obali iznenađenje. Još je plato onako pust i neuredan, ma su nasuli malo žala i plaže su boje. More bit da se na njima da i okupat. Mada za bodula to ni dovoljno dobro. Malo san okida prima padinama Mosora i prima Biokovu, vidilo se do dalekoga. Jedna za drugin se nižu padine, svaka u sve slabijoj nijansi zelene, prema sivoj. Figura i mirita da okinen po sto puti. Neke nove klupe, jednostavne, i tuševi, sve u plavoj boji.

Zaustavija san se i na jednoj od najstarijih plaža, lipa vala, ne znan joj ime, u koju su nasuli sitna žala i žutega sabuna. Poredali su i nike stine, pa smišno izgleda ka neki valobran za malu dicu. Niki su ljudi bosi ličili stopala. Bilo je pridveče, sunce iza oblaka. Skinija san i ja postole i smrdljive čarape i napravija đir po lipen sabunu, ličija noge, pra smrad i buku gradske vreve i strke za dionican. Malo je falilo da se nisan i svuka i cili se preporodija u more.  Okida san sve živo i mrtvo. I napunija karticu od gigabajta i jos rirervu od 32 megabajta. Tako malo triba za guštat.

U svojoj senilnosti zaboravija san po šta san iša i vratija san se doma bez friži. Opet nisan napravija posa. Ma iden ih zeznut i staviću malo spliske liposti, ne radi kontre da zamutin Inicijativu, nego da se čovik rekupera malo od ružnih stvari. Štufa se čovik, uvati ga depresija, crnjak šta bi reka mlađi đir. Kad si dobre voje i ružna stvar more prominit predznak na lipoj sliki. I dalje triba to ružno maknut i prolipšat, ma je čoviku lašje, ugodnije.

Ma recite i vi koju o kojoj spliskoj liposti. More bit da ima još poneka u vakvon velikon i staren mistu.

Da ne zaboravin. Od slika ča san ih napravija usput složija san par malih kolekcija. Sve će se nać na mon blogu, morete ih povirit na http://blog.blagi.net/. Sutra ako me nešto ne umete biće druga serija. Ako se sitin. Ako se ne sitin, podsitite me. Ako zapišen digdi zaboraviću di san zapisa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *